med i slatko grožđe

U zadnje vreme se pitam čemu sve ovo, čemu disanje, čemu kafe, čemu posao, diplome, prijatelji ... Kada ćemo ubrzo i umreti i to nigde neće biti zabeleženo ... neće nas čitati, učiti, slaviti, kuditi ... I sve što uradim ne vidim mu smisao, ali uopšte! Mada stvarno ne smem da se žalim, imam šta da jedem, gde da živim, imam diplomu, imam posao, imam (imam li?) zdravlje, dečka, papagaje, kakve-takve prijatelje, sumnjivu kosu, ptičija govanca po dnevnoj sobi, filc po trpezariju, prašinu ispod ormana, pauka na plafonu ... Mislim imam sve po JUSu! Ne smem da se žalim, kada tražiš Djavola, on te i nadje. Ili kada kukaš na male probleme, snadju te veliki i te fore ... Mada ja ne kukam samo ne vidim smisao života koji prolazi ... I tako, dok tražim taj smisao nalećem na zanimljive rečenice, lupam glavom po filozofskim traktatima dok stojim u šibica punoj 25, navlačim Emo fazon, prizivam kišu, prizivam sneg, bilo šta da me pomeri iz gomile ničega ...


Sad ove jako bitne rečenice koje ću napisati nemaju nikakve veze jedna sa drugom, ali svaka ima mene, a ja njih i tako, imamo se...

Svaki put moraš iznova znati da voliš bolje, da voliš jače. Ne da se vadiš. Ne da se tešiš. Već da se istinski do neba smešiš. Ovo će da postane moj novi životni moto

In every job that must be done
There is an element of fun
You find the fun and snap!
...The job's a game Ovo me uvek tera da ne blejim

Ilija Čvorović: Čudio sam se zašto idu u pozorište. Međutim, kad je predstava počela, bilo mi je jasno sve. Mogli su na miru da se dogovaraju jer se oni sa bine deru NON-STOP! U pozorištu su se zadržali do kraja predstave da ne bi bili sumnjivi. Računali su: ako ih neko prati, odustaće zbog opere! Nisu znali da ima ljudi koji... su spremni na SVE! Ovo mi kazuje ko su ljudi

"Svako je dno - svemir nečemu ispod njega. Svako
je nebo - plićak nečemu iznad njega." Ovo me upozorava da se ne tripujem da sam mnogo bitna

Nisam osećao da diram u tuđe ni kada te prvi
put videh i poželeh. Oduvek si bila moja više nego što sam ja svoj, i
više nego si i sama svoja. Ovom se nadam

  

I za kraj, pesma koja je početak i kraj, po meni jedna od najnajnajnajnajdivnijih ikad ...

Ljubav u pušnici

Eh, dobih danas svoju prvu posvetnicku pesmu ... U pitanju je zajebancija prema meni, ali stvarno ozbiljna stvar ...Jednog dana, na jednom mestu pisace ispod "Posveceno MENI" ... Napisao je mlad, kontraverzni autor Stevica Rajcetic, zaljubljenik u zivot, slaninu, rakiju, zene i Ana-Mariju ... Moj prijatelj! Uzivajte ...

U salamuri stavise nas skupa,
ja nastao od plecke,
ti od zadnjega buta...
Sunko moja lepa,
sva od soli sjajna,
najlepsa butkice kace nase...
Druge ti ne mogu ukusom ni lepotom prici...

Oh... Ja slanina,
gospodar stomaka drhtim nad kopitom tvojim...
I u pusnici do tebe cu stati,
neka nas dim i gar,
zajedno obuhvati...
Nek crknu sve sunke,slanine i kobaje,
ti ces sa mnom na trpezu poci...
Tebe ce seci,
pa ce mene...
U stomaku cemo nasu kucu sazidati...
Ti,sunka nad sunkama,
ja slanina tvoja pokorna...

Upalila bih svetlo, ako smem?

Sasvim je jasno da cu da se pohvalim svojim novim lusterom, a i nesto mi glupo bilo da mi prvi post u blogu bude pro&contra outleti po Bg ... Pa rekoh da upalim svetlo, sampanjac ne nudim, kriza je :D a o outletima sutra ... Ovih dana, ako budem raspolozena, ako nista, tu je uvek aktuelan tekst o komsijama, o da, o njemu uvek i u svako doba ... Bice dana  ....
Ali steta sto ne mogu nista o outletima, bas sam se meracila da pisem danas o njima ...