Kako napraviti parfem?

Uz određenu dozu dosade sleduje ti jedna opsesije... Prosto, Univerzum se stara da ne zatupim i hvala mu!
Intenzivno, neko bi čak to nazvao i manijakalno, počela sam da čitam ovaj sajt kao i da vršim upoređivanje na njegovom bratu Englezu, ili je u pitanju sestra... Više nisam pametna! Postala sam opsednuta mirisnim notama! Gotovo je! Već sam bila rešila da zapalim diplomu Pravnog fakulteta, da Uverenje o položenom pravosudnom ispitu testiram kako leti kroz prozor jer prosto nisam mogla da zamislim bolje životno zanimanje no Parfum maestro ili majstor ili Gospodarica mirisnih nota, xaxxaxa
Kako mi je vanila i kokos omiljena nota, mislim da sam probala sve parfeme u oskudnoj ponudi naših glavnih parfimerija... Gde su nestale sve male parfimerije?
I tako, kao sto obično biva, pre ili kasnije, bar kod mene, javi se želja da je vreme da napravim svoj sopstveni parfem... Već je bio i gotov u mojoj glavi ...

To je divna jedna haljina koja šeta kroz šumu, u kosi joj je vanila, a u nosu kokos i more... Bere kupine! Haljina je bela, lanena i do kolena, ima čamac izrez, sveden dekolte. I haljina nosi šešir! Zamislite...

Međutim, moja haljina je ubrzo ostala bez svojih glavnih aduta kada sam shvatila da etarsko ulje kupine, vanile i kokosa ne postoji (na našem tržištu?) ...

No, ko traži, taj i nađe ;) zamenu :D
U nedostatku etarskih ulja, kao i da bi se izbegao bankrot jer kvalitetna ulja koštajuuuu poslužila su mirisna, parfemska ulja...

Vaš parfem norate da mućkate jedno duže vreme i čekate... Za manje para nego u parfimeriji, mnogo manja, dobijete 100ml parfema i slatko plastičnu bočicu za tašnu od 20 ml :) Ukrasiću je prikladnom samolepljivom tapetom :) Da bude jedan i jedini po više stavki...

Kad sazri, parfem će, nadam se biti ovakav :D

P.S. Kako napraviti parfem? Guglajte, recept imate na 100 strana...

Smoki torta od malina

Kako sam naziv pripoveda, radi se o torti od smokija, koja je ujedno i mala... U slučaju da se pokaže da je neukusna, onda se može posmatrati i kao velika torta! No, nadajmo se najboljem ...

Torta se sastoji od

Malo malina, kesica čoko smokija sa ukusom maline, želea od jagode, piškota, lešnika, pudinga od čokolade i šlag krem od jagoda... Shodno uputstvu korišćeno je i 750ml mleka i 3 kašike šećera... Trebaće vam i oštar nož, mikser, par tanjira, vangli, ringla, kašika i fotoaparat da zabeležite u slučaju da vam ne veruju da je išao i smoki :)

Situacija je jasna, poređajte piškote i preko njih prelite vreo puding, a zatim redom kao po slici...

Da pojasnim tradicionalnim kuvaricama, uključujući i mojoj mami koja je doživela kataklizmu mozga i javile su joj se nacrnje sumnje da uničiće nikad doživeti neće jer dečku spremam ovakvu tortu :D smoki je tu da neutrališe šećer! A i zabavno je! Zaista ne znam nikog ko sa osmehom na licu muti margarin na pari, ...tako retro :D

Naime, piškote, puding i žele su puni šećera i taman smoki malo spusti taj preslatki ukus na nepcima i napravi jednu ravnotežu, balans... slani smoki ne bi išao, bio bi to stvarno kulturni šok, ali ovaj čoko smoki vrši tu sintezu savršenog ukusa na najbolji mogući način, bez brige... A i hrskavo je!

Zatim poređajte maline...

i nanesite šlag krem

I za kraj, ukrasite tortu sa mlevenim lešnikom i 3 maline, minimalizam i renesansa!

Eto... Torta za 70 minuta sa sve opranim suđem! Srećna žena je ona žena koja je minimalno kuvala, a oduševila prisutne... Pa vi sledeći put provedite dan muteći margarin :D

Srećan 26. rodjendan mom dečku sutra, da mu život bude neobičan i ukusan i nadam se da će se bar torti obradovati pošto je poklon birao pod uticajem piva :D

Umeće svaštovida

Ležim i posmatram mebl jeftinog dvoseda koji ima neku univerzalnu šaru, i za babe i za decu... Znate ono, kombinacija jedne tamne zelene (da upije sve fleke ovog sveta), crne i bež da zamaskira svakodnevni život jedne šeprtlje koja jede u krevetu, i tako vidim ja neko poznato lice koje se smeje, pa slona, pa tigra ...

Joga, radimo pozu drvo. Ispred mene zid, španski zid i polumrak. Ne vidim dobro, čkiljim jer pozu drvo mogu da odradim samo ako na krivini španskog zida vidim neku životinju ili lice mudraca, a često bi se u tih 15 sekundi nešto na zidu ozbiljno dešavalo. Treptaj oko, slika nestaje, ja padam. Drvo nije uspelo.

U šarama neki sretni vide svašta, oni manje sretni vide fabričke šare.

Svi ćemo ovde videti srca, a da li bi ih svi primetili? 

Kako sam položila pravosudni ispit!

Sad kad sam položila pravosudni ispit i zatvorila jedan krug svog života, stavila mašnicu i katanac, mogu da vam kažem da je vredelo i da se upustite u borbu, ali u borbu sa samim sobom, ako ste spremni, psihički i fizički….

Završila sam Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu pa skoro u roku, nisam godine obnavljala, ali sam iskoristila svoj apsolvetski rok punim dahom :) i ako sam!

Posle toga, nekako logično ti je ili da radis kao advokatski pripravnik za bilo šta (ovo sad zvuči kao da sam radila i  za džak krompira) ili da volontiraš u sudu, oni malo srećniji krenu drugim putem i zaposle se u nekoj banci, DOO… I ne bude njihov fakultet u potpunosti finansijski ismevan … No, čekaju malo duže na ovaj ispit, pa sve ima svoje. Što kaže moj drugar (ili neki njegov drugar) imam posao, ali nemam platu da to i dokažem… E baš tako! Tužno :(

A kako advokati tretiraju pripravnike, pa kako ko, ali uglavnom prođemo kao bos po trnju, većina mučenika zaradi neku psorijazu, čir, prorade neke nasledne bolesti, no dobro, što neko reče, a neka se nosi... sve u rok službe!

Elem, dođeš pred dan početka spremanja tog ispita, prikupiš jedno metar ipo knjiga, pa shvatiš da ti treba i metar zakona i većina ne zna gde će i šta će sa tim, iskustva je bilo, ali…

Dobra organizacija je ključ uspeha! Da da, sam sad otkrila toplu vodu i točak, voila parna mašina :D

Ali ozbiljno, primećujem da ljudi spremaju ovaj ispit po 6,7,8 meseci, polude načisto i posle toga ništa ne znaju, sve zaborave, uplaše se, zarade i pored one psorijaze i neku maničnu depresiju! Znači to ne!!!

Ne ne ne i ne!

Najbitnije je sebi odrediti mesec polaganja, svesno i realno proceniti svoje mogućnosti, sposobnost za samotorturu, odricanje i disciplinu.

Ja sam počela da učim 4.janura i odmah odredila april kao mesec polaganja.

13 predmeta, 7 ispita, preko 4000 strana u priručnicima + zakoni, knjige sa fakulteta, sudska praksa i pravna mišljenja koja usput čitate i dođete u situaciju da se pošteno zabrojite. No dobro, bitno je da od svoje norme ne odustajete. U slučaju da se dese izleti u vidu visoke temperature, totalnog moždanog sloma, neke proslave i kafane u kojoj ste zaglavili, u narednim danima morate učiti više i jače da to nadokadite jer norma ne trpi odlaganja i brzo vas samelje i pojede i dođete u situaciju da ne stižete i onda krećete da odlažete i gubite se u moru papira, stranica i informacija.

Od 4. januara do 10. februara sam prvi put sve prešla, čitala i podvlačila, stavljala uzvičnike i upitnike, crtala tužice i smajliće, čupala kosu na trgovinu i kompaniju, osmehivala se na građansko, na ustavnom sam plakala, a upravno psovala, za mpp sam se pitala koji moj mi ovo treba, krivica mi bila zanimljiva, za radno sam odmah skontala da će biti problema, predosetila :D

Poslušala sam savet moje koleginice i naglašavam, ali sad boldiram i stavljam !!!! i vičem, učite 2 predmeta dnevno, uz neku buku! Ako učite 8 sati dnevno, 4 sata učite Uvod u građansko, a 4 sata Ustavno, npr. …

U tom periodu prošla sam godišnjicu veze, 5 dana neke visoke temperature, sramotan otkaz, svoj rođendan, ali nisam odustajala od svoje norme…

Od 11.02. do 12. marta sve sam prešla po drugi put… Tad sam baš učila, sve je već bilo jednom pročitano, sistematizono, znala sam šta mi ide lakše šta teže, gde ću morati da zapnem, a gde da odmorim i uživam…

13.03. sam napravila pauzu, da odmorim, prošetam, pribavim dokumentaciju i prijavim ispit… I to jedina prava pauza u 4 meseca!

Od 13.03. do 07.04. sam sve prešla po 3. put, mislim da sam učila po 10 sati dnevno, baš sam bila umorna, ali pauze nisam pravila :(

Moj raspored je ovako izgledao

Ostavila sam nedelju kao dan odmora pred pismeni ispit i malo sam taj vikend čitala presude, pripremala se, ali ništa posebno. Ja nisam radila pravi advokatski posao, iako sam bila advokatski pripravnik, videla sam 1 krivicnu presudu i možda 3 parnične, 15 Resenja o izvršenju i to je to, znači ja nisam imala praksu za pohvalu…

Ali snašla sam se, imala sam ok ekipu, ljudi se dogovore, razmenjuju mišljenja i manje više možete očekivati pomoć na pismenom delu…

U mom odboru niko nije pao, u drugima je bilo padanja, stvar sreće i koncentracije!

Nakon pismenog dela, saznala sam da sam u željenom odboru i imala sam nekih 13 dana, učila sam do 12 sati dnevno, po čitav dan, raspored je izgledao nekako ovako…

Raspored nam je bio sjajan, u 4 dana, te sam ostavila ponedeljak da malo odmorim glavu i da sveža započnem ispite…

Položila sam svih 7, na znanje, na sreću, na veru u sebe, u teškim trenucima sam se molila čudu, na radnom i građanskom.

I kad je delovalo da sam otpisana, nisam se predavala, borila sam se, jer sam sve prešla, sve je bilo tu negde uskladišteno u mozgu i sreća me je pogledala :)

Bitan je stav, krenite raspoloženi, i u šali sam govorila da krećem u rat, svaki ispit je bio bitka koju sam dobijala, a kada je proglašena moja pobeda, zaplakala sam od srece :D onako muški :P

Pripremite se za najtežih par dana u svom životu, nespavanja, groznice, učenja, čekanja…

I za kraj, par ključnih saveta:

-Organizujte se

-Učite po 2 predmeta, ne više, ne manje

-Spremajte ispite uz neku buku, jer tišinu nećete imati, te trenirajte mozak da radi pod pritiskom, a ne u idealnim uslovima

-Ne odustajte

-Idite na sve, ne delite ispite

-I učite maksimalno 4 meseca

Ne želim da pričam o odborima jer je to promenljiva kategorija, ali ja sam sa svojim 2. odborom bila prezadovoljna što znaci ne slušajte tuđe tužbalice i zapomaganja, svi su oni korektni i niko nije oštećen ni na jednom predmetu…

Ma koliko je popularni forum jako koristan, toliko i nije, jer se tamo često skupljaju ljudi koji vam unose nervozu, ruše samopouzdanje… Recimo, bilo da kukaju kako je teško ili da vade neke xxx informacije pa vam se čini da vi bas ništa ne znate, a da tamo neka sekamaja ili pripravnikjak sve znaju, odmah da vam kažem to je sve varka, baš kao društvene mreže… Učite učite, i ako možete slušajte ispit :) mnogo znači! Forum je koristan za prikupljanje pitanja i konsultovanje, svako drugo i dugo zadržavanje je traćenje vremena i živaca...

Ovo je samo moje iskustvo i moje mišljenje, svima želim sreću i da sami biraju svoj put, svi smo mi drugačiji i nekom treba manje, a nekom više… Važno je zapamtiti da je ovaj ispit sreća, a da sreća prati hrabre!

Srećno!

Ja ću sad uzeti jedan duuuuuuug odmor jer i posle 7 dana sanjam ispite, sanjam kako padam, nisam se oporavila niti odmorila, leto je preda mnom i nadam se nekom sjajnom poslu, zaslužila sam ;) posle 2,5 godine, zaslužila sam :)

Najbolja medovača u gradu

Kako sumanute poruke ne biraju ni vreme ni mesto, tako i ove nedelje, od mog "volim žene, imam sex sa ženama" prijatelja dobih poruku ove sadržine:

"Mnogo dobra medovača u gay klubu EGAL na Obilićevom vencu. Bre k'o med da piješ..."

S obzirom da sam upoznata da ga medovača ič ne zanima, krenem malo da valjam klikere po glavi i kažem sebi, jbt ... Jadni pederi!

Pa zar su na to spali da i u gay klubu više nisu sigurni u u kom mraku metaju prste ... Sasvim je jasno da je gay klub stanište 3 populacije gayeva, lezbejki i strejt drugarica ovih prvih gejeva (i trans rodnih osoba, ali ne bih o tome)... E sad, s vremena na vreme se desi neki pametan incident da strejt lik reši da obidje gay klub kako bi navatao neke bi-lezbo devojke za trojku ... I što je sasvim ok! Ponekad! Na godisnjem novou!

Ali sad je to postalo masovno!


Kako se više niko ne muva pošteno u regularnom klubu, devojke su najopuštenije tamo gde znaju da mogu da budu najopuštenije! U gay klubu, okružene mnogo slatkim momcima u već skinutim majicama koje nikad neće imati (za ovo majke mi je tačno, bila videla)... Ako padne neko lezbo muvanje, Bože moj, šta sujetu hrani, leb ne traži ...

I tako dodje i to, jednog dana moj prijatelj će svojoj deci pričati kako je njihovu majku upoznao dok je djuskala mokra izmedju kumova Janka i Žarka, koji su mamini verni stilisti i antidepresiv drugarice, znači u čaršiji sve po kliseu :)

Plan Ć

Sasvim je jasno da je leto tu! Ili se bar bliži! Bliži se jer svi idu na godišnje odmore u julu i avgustu ... Pitam se da li ljudi u Australiji idu na odmore isto kao mi ili oni to vole obrnuto ...?
Kako bilo, leto je često, u stvari gotovo uvek, kada si u blaženom stanju školstva, period bezgranične sreće ... Osim! Uvek ima ono ali što mi sreću kvari ...

Osim ako nemaš THE PLAN za leto od kojeg će bar 5 ljudi da crkne od muke (drugo se naravno ne računa) ... E sad, kada si sam/single/bez partnera/zaludjenih udvarača spremnih na sve i kada nemaš dokone drugarice pune keša i spremnih na avanturu i kada ne možeš da biraš termin za godišnji odmor nalaziš se u obranom kupusu punih zečeva baš kao ja ...

E sad, većina bi rekla, ok odmaraću kuci, odoh na selo, život je skup i težak u Srbiji... ali ne i ja! Ne ne ne ne ali opet, nemoguće je da išta pametno planiram sa ovom bezgranično velikom platom po Dinkićevoj naredbi :D

Kao što sam rekla, idem negde, makar puzala! (sa mojom kondicijom stižem taman do Ade) :D

Planovi su sasvim jasni, sačekati tu neverovatno veliku platu, pozajmiti od mame, nadati se donaciji sa neba i u velikom stilu planirati Rim ili bar Barselonu ... Mislim računica se uklapa, ali moram ići sa povezom preko očiju jer ako vidim neke kristale ili lepe torbe, gotovo, `apse me jer para nemam da platim ...

Znači to je otpalo!

Druga mogućnost je da posetim Budvu i dzudzim sa drugaricom moje drugarice koja poznaje moju drugaricu koja se isto tamo smara sama sa nekom bebom ... Ovaj neeeeee

Treća opcija je isto bila sjajna, barem u glavi :D ali neću je opisati jer mozda zaluta neki rodjak na blog, pa ne bih da upropastim iznenadjenje za zimu :D U pitanju je odredjena zemlja puna rupa sa ludim kravama ...

I tako dodjosmo do još jednog uvrnutog letovanja u opisu mojih putovanja :D
Ali ovo mi se zaista dopada ...

Mislim jel ustajao neko u pola 6h da radi Yogu 2,5 sata na obali mora? ne! Jel neko spavao u manastiru na letovanju? ne! Jel neko zapičio sam na drugi kraj dijagonale u nešto nepoznato? Da, ja!

Ali ponoviću i pisaću ...

I biće to iskustvo života ...

Šta zračiš to privlačiš iliti loša karma u Domu zdravlja

Iskustveno govoreći sasvim je tačno da to što zračiš to i privlačiš ... Nasmejana osoba dobija osmehe i vrlo nam je teško da joj kažemo NE ili da je kritikujemo, osmeh zlata vredi ; ) sa  druge strane imamo namćore, večite mrgude ... Rekla bih da su oni u začaranom krugu malera i baksuza, ko kosi a ko vodu nosi, tu se stvarno ne zna ... Ali igra traje ...
Više na tu temu OVDE

Ja ću sad sa vama da podelim jedno iskustvo ...
Ne idem kod lekara kada imam grip, virus i ostale potencijalne izgovore za lenstvovanje, savršene izgovore! Velika doza vitamina C, aspirin i čajevi i to je to. Pali, majke mi!
Medjutim, s obzirom da sam odsustvovala sa posla jer imam temperaturu i gušenje, a i rekla sam da idem kod lekara, da me ne bi grizla savest što sam slagala da ću ići, rešim da odem! ERROR Već u startu sam bila neraspoložena zbog situacije da sa gušenjem idem da delim prostor sa potencijalno smrtonosnim babama, smrtonosnim po mozak i naravno da sam imala izraz lica sa porukom "Sklanjaj mi se sa puta" i naravno da me je sestra izbacila jer sam dosla 10min pre njene smene ... Bacim se ja tako u tom negativnom stanju na ogovaranje, ali stvarno korektno ogovaranje sa nekom užasnom babetinom i finim čovekom kako je naš DR spora ... Fakat je spora!
Primi ona mene odmah posle te babetina (a jel molim te, čeka se inače saaaaaatimaaaaaaaaa, trebalo je da mi bude jasno) i babetina sa vrata dovikne: "To je ta devojka ..." :D xaxxa kapirate babetina i DR su drugarice :D insajderske informacije ...
I šta sam dobila ... Zračila sam negativnom energijom, neraspoloženjem, privukla sam gnev DR, dijagnozu na alergiju na perije (WTF?), šarlatansko slušanje pluća, tuce nekih lekova i injekcije na alergiju (koja nije ni propisno ustanovljena ...) usput nam se privalio i neki, nazvaćemo ga "gnevni čovek na sistem" pa je ispala opšta halabuka, zvanje policije, psovanje po nama "najgorim pacijentima u mom kraju" itd ... Opšte kolektivno sranje!

Eto, sledeći put osmeh, pa sve po cenu da me boli što se smejem, ali osmeh!